-
-
PRENATALNA DIJAGNOSTIKA – SAVREMENO VOĐENJE TRUDNOĆE

Amniocenteza je najčešće korišćeni metod u prenatalnom dijagnostikovanju genetskih poremećaja i oboljenja. Amniocenteza je test kod koga se aspirira mala zapremina amnionske tečnosti koja okružuje fetus i zatim se analizira. Prvi put je primenjena 1882 godine da bi se uklonio višak amnionske tečnosti. Danas se amniocenteza najčešće primenjuje u drugom trimestru trudnoće (obično između 15 i 18 nedelje nakon poslednje menstruacije) da bi se dijagnostikovali ili isključili poremećaji i malformacije ploda.  

Amniocenteza se vrši uvođenjem igle u uterus kroz donji abdomen. Igla je iste debljine kao i igla za uzimanje uzoraka krvi iz vene ili igla kojom se daju injekcije. Može se dati lokalna anetsezija u regiju gde bi trebalo aplikovati iglu. Neposredno pre amniocenteze se vrši ultrazvuk da bi se utvrdilo 1) da je trudnoća odgovarajuće starosti da bi se mogao izvršiti test, 2) da je tu samo jedan fetus i 3) gde je odgovarajuća regija za aplikovanje igle da se ne bi povredio fetus ili placenta. Nakon ultrazvuka se aplikuje igla u uterus i aspirira se mala zapremina amnionske tečnosti koja se testira. Žive ćelije plutaju oko fetusa u amnionskoj tečnosti. Nakon aspiracije ove ćelije se gaje u laboratoriji od jedne do dve nedelje, a zatim se analiziraju na hromozomske anomalije ili genetske defekte.

Rezultati testa su obično gotovi za tri nedelje. Tečnost se vrlo brzo nadoknađuje sa napredovanjem trudnoće.

Mnoge žene su zabrinute u vezi toga da li je procedura bolna. Činjenica je da amniocenteza nije ništa bolnija od uboda igle pri davanju injekcije u bilo koji drugi deo tela.

2D, 3D, ili 4D ultrazvuk ne mogu detektovati ozbiljne poremećaje ploda tako precizno kao amniocenteza.

Ovi testovi su rutinski i ne zahtevaju hospitalizaciju. Istovremeno omogućavaju preciznu dijagnozu da li je beba u redu kao i pol deteta, a takođe i planiranje porodice.