Subscribe to our mailing list

* indicates required

Pitajte doktora

Iskoristite ovaj formular za sva pitanja na koja želite da Vam odgovorimo. Odgovaramo na sva pitanja putem maila, a najinteresantnija pitanja i odgovori naći će se na našem web sajtu.

 

 

Sta je kolposkopija?

Kolposkopija je način da Vas lekar pregleda vaginu, vulvu i cerviks pod mikroskopom.

Zašto se radi kolposkopija?

Kolposkopija se obično radi da bi Vas lekar precizno odredio razlog abnormalnog nalaza analize Papanikolau.

Zašto je važna kolposkopija?

Kolposkopija je važna jer se na taj način može detektovati kancer cerviksa u veoma ranoj fazi. Budite sigurni da ste o svemu pitali svog lekara nakon testa da bi resavali problem odmah ukoliko je on prisutan.

Jedan od najtežih trenutaka u životu žene je kada joj lekar saopšti da je njen nalaz Papanikolau abnormalan. Iako možete pomisliti da loš nalaz Papanikolau znači da imate kancer, činjenica je da većina abnormalnih nalaza Papanikolau nije rezultat cervikalnog kancera. Najčešći razlog abnormalnog nalaza Papanikolau je rezultat inflamatornih procesa ili vaginalne infekcije.

Poso je Papanikolau analiza skrininga potencijalnih problema, a ne može da ih dijagnostikuje, Vaš ginekolog će morati da izvrši detaljniji pregled Vašeg cerviksa da bi utvrdio uzrok abnormalnog nalaza Papanikolau. On će izvršiti pregled koji se zove kolposkopija. Vaš lekar će uraditi ovaj pregled ukoliko:

  • Postoji cervikalna displazija ili cervikalni kancer
  • Postoji dokaz o prisustvu HPV virusa
  • Papanikolau je pokazao atipične skvamožne celije (ASCUS)

Vaš lekar će takođe uraditi kolposkopiju ukoliko je u toku pregleda male karlice notirao da cerviks ima abnormalan izgled.

Kolposkopija je jednostavan, bezbolan  pregled koji traje 10-15 minuta i radi se u ginekološkoj ambulanti. Vrši se na ginekološkom stolu isto kao i pri uzimanju sekreta za Papanikolau, a sircetna kiselina se aplikuje na cerviks.

Ginekolog koristi aparat kolposkop – veliki električni mikroskop koji se pozicionira otprilike 30cm od vagine – da bi se video cerviks.

Jak snop svetlosti iz kolposkopa omogućava ginekologu da jasno vidi cerviks.

U toku kolposkopije, ginekolog fokusira svetlost na cerviks i abnormalne regije cerviksa se vide kao bela polja – ukoliko je bela boja jača to ukazuje na veći stepen cervikalne displazije. Abnormalna vaskularizacija (krvni sudovi ) je takođe vidljiva pod kolposkopom. Tipično, jača vaskularizacija ukazuje na veći stepen displazije.

Ukoliko Vaš ginekolog evidentira abnormalne regije pod kolposkopom, biopsijom uzorak tkivo sa najbeljih abnormalnih regija i šalje ih na dalju analizu. Doktor specijalista koji se zove patolog analizira ove uzorke tkiva.

 

 

DABL TEST i TRIPL TEST

Praćenje trudnoće zahteva dosta testova koji se moraju uraditi za trudnicu. Jedan od takvih testova koji su deo ispitivanja u trudnoći je dabl test. Dabl test pomaže u detektovanju anomalija jos nerođenog deteta.

U današnje vreme postoji mnogo testova koji se rade u trudnoći i koji mogu biti vrlo zbunjujući. Dabl test je test kojim se određuje rizik od Down-ovog sindroma. Ustvari on detektuje stanja fetusa pre rođenja i radi se obično između 14. i 20. nedelje trudnoće. Ovaj test dijagnostikuje hromozomske abnormalnosti koje se mogu javiti nakon koncepcije. To nije krajnje neuobičajeno jer se one mogu javiti u jednom od 700 slučajeva.

Zasto je značajan dabl test?

Danas postoji više različitih vrsta testova, a pomoću dabl testa se može dijagnostikovati prisutvo Down-ovog sindroma kod Vaše bebe. On je vrlo bitan kod žena koje su starije od 35 godina. Verovatnoća javljanja hromozmskih abnormalnosti ili Down-ovog sindroma je mnogo veća kod starijih trudnica. Sada se ovaj test već vrši kao rutinski test i savetuje se svim trudnicama da bi bile sigurne da je sa njihovom bebom sve u redu.

Postoji više različitih testova koji se u današnje vreme vrše u zdravstvenim ustanovama. Neki se vrše u 14 neki u 20 nedelji trudnoće. Ovi testovi su obično kombinacija ultrazvuka i parametara dobijenih iz krvi. Ipak, ovo su samo skrining testovi i govore o verovatnoći rizika. Vi želite da znate da li Vaša beba koju nosite ima Down-ov sindrom ili ne.

Ipak, ove testove lekari smatraju vrlo preciznim i savetuju da se urade. Preciznost takođe vrlo zavisi od ultrazvučnog aparata i od iskustva lekara. Šanse da se pravilno dijagnostikuje da li je sve u redu sa Vašom bebom ili ne su vrlo velike i zašto to ne uraditi radi predostrožnosti?

Prednosti dabl testa

Daje Vam vremena da razmislite i konsultujete se sa svojim lekarem oko nekih jos preciznijih testova u vezi dijagnostikovanog Down-ovog sindroma.

Visok procenat tačnosti.

Ukoliko je dijagnostikovan pozitivan test i dijagnoza potvrđena npr. amniocentezom, trudnoća se može prekinuti. Ukoliko je test urađen ranije komplikacije zbog prekida trudnoće će biti manje, a Vi možete izabrati prekid trudnoće vakumom.

Tripl test

Tripl test je skrining test kojim se meri nizak ili visok nivo AFP ili abnormalan nivo estiola i HCG-a. Rezultat se kombinuje sa starošću majke, težinom, etničkom pripadnošću i starošću trudnoće da bi se odredila verovatnoća potencijalnih genetskih poremećaja.

Visok nivo AFP ukazuje na pojavu defekta neuralne tube kao što je spina bifida ili anencefalija.

Nizak nivo AFP i abnormalan nalaz HCG ili estriola mogu ukazivati na pojavu trizomije 21 (Down-ov sindrom), trizomiju 18 (Edwards-ov sindrom) ili neki drugi tip hromozomskih poremećaja.

Iako je primarni razlog za skrining identifikacija genetskih anomalija, tripl test se može koristiti i za dijagnostikovanje:

  • Višeplodne trudnoće
  • Trudnoće koja se sporije razvija nego što bi trebalo

Šta zapravo znači tripl test?

Važno je zapamtiti da je tripl test skrining test a ne dijagnostički test. Ovaj test samo pokazuje da li je majka izložena riziku od trudnoće sa fetusom koji ima genetske anomalije.

Abnoramaln nalaz tripl testa zahteva dodatne testove za davanje konačne dijagnoze. Konzervativan pristup je da se tripl test ponovi uz primenu ultrazvuka sa viskom rezolucijom. Ukoliko test ponovo daje abnormalan nalaz, potrebno je uraditi amniocentezu.

 

Ultrazvuk dojki

Ultrazvuk dojki koji se takođe naziva i sonografija ili skeniranje podrazumeva izlaganje dela tela visoko frekventnim ultrazvučnim talasima pomoću kojih se dobija slika unutrašnjeg dela tela. Pregled ultrazvukom ne uključuje zračenje (npr x zrake kao rendgen). Zbog slike koja se dobija u realnom vremenu, ultrazvuk prikazuje strukturu i pokrete unutrašnjih organa tela kao i cirkulaciju krvi kroz krvne sudove.

Ultrazvučni pregled je neinvazivan medicinski test koji pomaže lekarima u davanju adekvatne dijagnoze i u lečenju medicinskih stanja.

Ultrazvuk dojki prikazuje sliku strukture unutršsnjeg tkiva dojki.

Dopler ultrazvuk je specijalna ultrazvučna tehnika koja prikazuje cirkulaciju krvi kroz krvne sudove uključujući i glavne vene i arterije abdomerna, ruku, nogu i vrata.

U toku ultrazvuka dojki lekar vrši i test Doplerom da bi ispitao krvne sudove ili poremećaj u cirkulaciju u dojkama. U nekim slučajevima to može biti dodatna informacija za uzrok postojanja suspektnih masa.

Šta je najvažnija svrha ove metode?

Određivanje prirode anomalija dojki

Primarna uloga ultrazvuka dojki danas je da se dijagnostikuju anomalije dojki, kao što su kvržice ili krvavi iscedak ili neregularna sekrecija iz dojki i da se okarakterišu neke anomalije viđene na pregledu mamografom.

Ultrazvučni pregled pomaže u određivanju uzroka ukoliko je promena solidna (koja ne mora biti kancerogena ili tkivo tumora kancerogenog porekla, ili benigne ciste ispunjene tečnošću ili obe vrste i solidne promene i ciste. Ultrazvuk takođe pomaže u prikazu izgleda abnormalnih regija.

Dopler ultrazvuk se primenjuje za procenu cirkulacije i snabdevanja krvlju nastalih lezija.

Dodatni skrining za kancer dojki

Mamografija je jedna od metoda za rani skrining kancera dojki pomoću koje se znatno smanjio procenat kancera dojki jer se detektuje u vrlo ranoj fazi. Ipak, mamogram ne detektuje sve kancere dojki. Neke promene i lezije dojki nisu vidljive ili ih je teško interpretirati na mamogramu. U dojkama koje su guste je dosta zžlezdanog tkiva i nešto masti, pa se mnogi kanceri teško vide na mamogramu.

Mnoge studije pokazuju da ultrazvuk i magnetna rezonanca (MRI) pomažu kao dodatak pored mamografije u detektovanju kancera dojki koji se nisu videli na mamografiji. MRI je mnogo senzitivniji test od preciziranju kancera dojki, ali sve pacijetkinje ne podnose dobro kontrstno snimanje dojki pomoću MRI. MRI se ne preporučuje svim ženama koje bi imale koristi od te metode. Skrining ultrazvukom predstavlja alternativu za pacijentkinje koje ne podnose MRI.

Ultrazvuk se preporučuje kod žena koje :

  • ne podnose MRI a izložene su visokom stepenu rizika za nastanak kancera
  • koje su u grupi srednjeg rizika u pogledu porodične istorije, lične istorije kancera dojke ili pred biopsijom sa abnormalnim rezultatima
  • koje imaju tvrde grudi
  • koje imaju silikonske implante i vrlo malo tkiva koje se moze videti na mamogramu
  • koje su trudne i ne bi trebalo da budu izložene x zracima (što je neophodno kod mamograma)

 

 

 

Ove informacije nisu dovoljne da zamene redovan pregled kod Vašeg lekara. Lekari ne snose odgovornost za Vaše postupke koje ćete preduzeti na osnovu ovih informacija.

Radno vreme: radnim danom od 10h do 18h, subotom od 10h do 12h

Payment options